>

# BALAŠEVIĆ - SIMPLY THE BEST #

ali opet, ja sam neko ko ceo svoj svet vidi u tebi...



02.02.2014.

Nikad je nisam prevario, nasmejao sam je za tri života, poklonio sam joj lančić sa malom zlatnom gitarom. Ali, nisam je voleo, neka mi Bog oprosti. A ipak, govorila je da sam njeno sve.

https://encrypted-tbn1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQEXfdUKDss6WQ-9M51NVkKjB2GglsD1u2oV1IsqoUImOO6-DN0


I, proturaju priče, da sve curice liče, kad je čaša pri dnu. Možda jedna na drugu, al' nikad na nju...
https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQWbp9u8mXPHzLKyIi19-Tzn4Y2rZ08gzHF8jDP3fBqHPIYYaIj

20.12.2013.

Oduvijek sam bas ovako zamisljala ovaj spot!

21.11.2013.

!!





Poslije ovakvog videa, ne znam sta da kazem. Jedino sto mogu da uradim je ovo.
Molim i sve ostale bloggere, sve ljude koje imaju facebook, twitter ili bilo koju drugu mrezu da objave ovaj video.

21.10.2013.

BiH je u Braziluuuuu!

Evo, prosla je skoro i sedmica od te POBJEDE (napokon).
Znam da smo svi dosadili s ovom pricom, ali sta cu!
Prvo da kazem da sam bila odusevljena (malo je reci), da mi se ostvario san (da, toliko volim ovu zemlju i fudbal da mi je jedan od snova bio i plasman na veliko takmicenje)...
Imala sam osjecaj kao da sanjam, jednostavno nisam mogla vjerovati.

Danima prije utakmice sam bila nervozna, vjerovala sam u pobjedu (uvijek vjerujem u pobjedu), i nadala sam se toj pobjedi, ali kao da je dio mene ocekivao da Podbacimo (kao i uvijek).
Kao da sam ocekivala da stanemo na zadnjem koraku (valjda poucena prethodnim iskustvima).
Kad se samo sjetim svih onih utakmica: Spanija, Portugal X2, Francuska...

Ne mogu opisati koliko mi je znacila ova pobjeda, koliko mi je trebala (necu da govorim u prvom licu mnozine)... Ali opisati cu vam atmosferu u mojom kuci:
Prvi dan Bajrama- vec ustaljena tradicija-ustaje se rano, fino se spremimo, odemo na kafu i kolace kod dede i nene, poslije toga odlazimo na rucak kod druge nene i dede, vracamo se kuci i polako docekujemo prve komsije i najblizu rodbinu.
Tako je svake godine (i da se razumijmo-volim tu ustaljenu praksu, ne zelim je mijenjati), ali ove godine je bilo jos nesto tu! Osjetila se ta nervoza, to pitanje i ocekivanje koje smo svi imali.
Glavna tema je bila ta utakmica, ali su ipak svi izbjegavali davanje nekih prognoza (previse su se puta opekli svi od reda).

FACE TV (svaka im cast) pocinje s prenosom negdje oko 17:00 (mozda i 17:30, nisam sigurna). Svi smo okupljeni ispred TV-a (pod svi mislim na: mama, nena, sestra, tetka, tetak i ja, tata je bio na poslu). Svi se nadamo istom.
Utakmica pocinje, meni stoji knedla u grlu, glas mi pomalo drhti. Ni ostali nisu u boljem stanju. Kako vrijeme odmice sve smo nervozniji, niko vise ne prica, samo gledamo u TV.
Litvanci su stavili autobus ispred gola- NE MOZEMO PROBITI.
Hladan znoj me obliva. Nece valjda biti kao i svake godine-Tako blizu, ali nazalost....
NE SMIJE BITI, NE MOZE BITI....
Pred ocima mi prolaze razne slike, od te proklete Spanije i Sama Benneta do ong gola kojeg su Slovaci sami sebi zabili protiv Grcke...

Lulic, na Misketovu asistenciju, postize golll.... I u kuci je explozija, svi se grle, vriste, raduju... i nakon dvije minute shvatamo da GOLA NEMA (i kad ce biti-ne zna se)...
Muk!


Nekoliko minuta poslije, Marijan govori da ce biti gol kada Dzeko opet primi loptu.
I vidi cuda, Dzeko dobiva loptu, probija se sa strane, ubacuje i GOLLLLLLLLLLLLLLL.
Strijelac Vedator!  (mada meni nije vazno ko ga je dao)
Na trenutak smo tihi, provjeravamo da li je zaista Gol. I jeste.
Ponavlja se scena slavlja... Samo ovog puta nije lazna uzbuna.
Ruku na srce, nikada se nisam ovoliko izgrlila s rodbinom- NIKADA!




Vrijeme se NENORMALNO usporava. Nikada proci!
Na koljenima, ispred TV-a cekam kraj utakmice. Mama hoda po hodniku, ostali skrecu pogled sa TV-a. Moram priznati da ni ja nisam imala snage gledati izvodjenje onog slobodnjaka u 92'.
KRAJJJJJJJ!
Sudija je svirao kraj, mi se grlimo, vani je ludnica, puca se, cuje se i muzika, sirene od auta....
Ja jos uvijek ne vjerujem. Gledam one slike iz Sarajeva- Ostavlaju me bez daha.
Ljudi, pobjedili smo!

http://sport.blic.rs/data/images/2013-10-15/389470_sarajevo_f.jpg?ver=1381864889
Zli ljudi govore da je to samo utakmica i da je fudbal samo sport.
Ja znam da to nije samo sport.
Meni ova reprezentacija predstavlja nesto mnogo vise.
Ona predstavlja sliku BiH kakva bi mogla da bude. Kakava bi i bila da se i oni na vlasti onako bore za nju! Oni momci igraju srcem, bore se, ne sramote nas- ni na terenu ni u zivotu!
Bave se humanitarnim radom. Ti momci meni daju nadu u bolje sutra. Dokazali su mi da nije sve trulo u ovoj zemlji, da se postenim radom, trudom i znojem jos nesto moze postici!

Samo sam sjedila ispred TV-a, a imala sam osjecaj kao da sam dio (h)istorije. Kao da sam uradila nesto veliko.
I za to, za taj osjecaj Ponosa, Prkosa, Sna- HVALA VAM ZMAJEVI!

28.09.2013.

I da znaš, sve sam rebuse rešio, ali ipak se ponekad još zaletim na vetrenjače..

23.07.2013.

Star je bio Most... Ali čovek je stariji od mosta. I most kad se zida, uvek se zida i s jedne i s druge obale... Šta ja imam da vas učim..

https://encrypted-tbn3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTY2tTcKTvVL0SJUAx7GK7y2pnAtmxnO7SspHxUHd0Z-kpp2oDG

10.07.2013.

Zabavljali smo se kratko, a ja sam putovao dugo, i kad smo bili zajedno, kao tih dana, samo smo se grlili i ljubili, kao pijani Rusi.

Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne hemikalije zato se uvek mešaju, ali to je već crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše...

https://encrypted-tbn3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcS8E5V_QJKbSlIfTdNAm7gPtGXn2eMu2VSsqiRGPMd9GQ_QJBMy


...jednom si se tako naslonila na dovratak, prekrstila si ruke i potražila me dugim, tajanstvenim pogledom...
Zamislio sam te kako peglas male dečje stvari, video sam sebe sa novinama otvorenim na sportskoj strani i čuo sam radio sa večernjim željama s
lušalaca...
Znam, nije to idealna slika, šta više, feministkinje bi je rado iscepkale u paramparčad, ali, ja je nisam spomenuo misleći da je idealna. Nipošto. Hteo sam da objasnim šta se događalo sa mnom.
Do tad sam devojke, razmišljajući o njima, uglavnom svlačio do gole kože. U mojim malim noćnim fantazijama bile su postrojene kao na sistematskom pregledu, i retko koja je uspela da sačuva na sebi par crnih čarapa, ili neku sličnu perverznu krpicu.


https://encrypted-tbn1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcS76uyH8yfTSrzcphy46p3hJrpvtdfxK5t92l1wrzj6MuyixiyG
Ti si bila prva koju sam obukao u nešto...


06.07.2013.

Jedna tamna noc, jedan stadion u Mostaru, moji prijatelji, ja i BALASEVIC

Prosao je koncert.
Taj dugo ocekivani koncert je prosao.
Pet godina sam cekala, i konacno sam ostvarila taj san. Bila sam na Balasevom koncertu.

Kako je bilo?

-Neopisivo! 4 sata nevjerovatne muzike, s nevjerovatnom publikom i najboljim pjevacem na svijetu.
Noc je bila tamna, nije bilo zvijezda na nebu. Samo je jedna sijala, i to ona na bini.

Balasevic je vec dugo dio mog zivota, i osjecam ga kao nekog bliskog, neko ko ima veliki uticaj na moj zivot, nekog ko mi mnogo znaci. I taj koncert je bilo nesto posebno, nesto sto nikada necu zaboraviti. Cetiri sata sam pjevala zajedno s njim, danas nemam glasa nikako. Ali vrijedilo je. Opet bi. I ta cetiri sata su mi bila malo. Ja bi jos toliko, minimalno.

Ubacio je Djole i one svoje price, o svom djedu, komsijama, Novom Sadu, Vojvodjanima, Starom mostu, i Sarajevo je spominjao... Srela sam ljude koji su dosli iz Makarske, Crne Gore, Sarajeva, Capljine, moji drugovi koji su dosli iz Tuzle... Nisu spavali vise od dva dana, ali opet bi sve ponovili.

Kisa je kratko padala, a Balas je, (da se solidarise sa svojom publikom), uzeo bocu vode i posuo se...

Koncert Vam ne mogu prepricati, bilo je neponovljivo, neopisivo. Nema te rijeci.
I gledala sam svaki njegov koncert na You Tube-u, ali ovo je milion puta bolje. Ne moze se ni porediti. I sta da dodam jos... Ne znam opisati ono sto osjecam, ne umijem.







Dodji nam opet. I ne cekaj 5 godina...

03.07.2013.

Odbrojavanje!

http://4.bp.blogspot.com/-GDSLn_I34vE/UNXOcpieWUI/AAAAAAAABDI/rcszc6vZ4YY/s1600/fingerspell_2_bw.jpg

02.07.2013.

Odbrojavanje!

https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTf5eRzczuwDnzKncMH0NBaVaCQeqKjSzGAbBHNOaxLVrJSWKSlZg


Stariji postovi




KALENDAR

<< 02/2014 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
232425262728


LOGO BLOGA

# BALAŠEVIĆ - SIMPLY THE BEST #


MOJI PRIJATELJI

Jedinstvena Bosna i Hercegovina
_
Gracias a la Vida
Novel in First Chapters
Ptice doletješe
Fildžan viška
Koraci do sna!!
VRAŽIĆANI CIJELOG SVIJETA
RODNA GRUDA
Malo šta je još po starom !
Leteci Holandjanin
Panta Rei
Samo računi redovno stižu...
IN MEMORIAM DENIS GARAGIC
Titomanija
Svetica u pokušaju!
Miholjsko ljeto.
Nikad ne reci dvaput
DRAGI B(l)ože...
Mjesecinom Obasjana
♥samo najbolji umiru mladi♥
Povedi me u noć...
Balašević
naposletku
Dok dani umorno se nižu...
Citati.
Alter Ego
-
ZA ONE KOJI RAZMIŠLJAJU
I Love To Be Hugged
shizika
another one bites the dust
HajdukInfo
U ime Vremena koje smo nepovratno izgubili
opijen tobom
Today. Tomorrow. Forever. ♥
"San o sreći je više od same sreće. " Dučić
BLOG ZA PAMETNE i one koji ce to tek postati :)
i čekao bih samo nju, ni jednu drugu...
dijetenoci
∂αυgнтєя σƒ тнє ηιgнт.∞
Kud nisam guzonjin sin
ubila nas ljubav.
Midnight Rose
Story about love.
Razmišljanje o sreći, posao je za nesretne.
Kao talas...
Dnevnik jedne tinejdžerke.
Svetlo između okeana
Rembrandt.
više...


http://svesmomoglimi.blogger.ba/




http://svesmomoglimi.blogger.ba/

Jednom

Jednom su sadili lipu,
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan.
Bio sam nov u tom stripu,
komšijin mali kog su pustili da gleda.

Stari Nestorov, potpalivši korov,
tad reče mi: "Ti si mlad...
Ti ćeš dospeti za taj hlad..."

Jednom sam voleo zbilja,
mislim na ljubav pravu, šašavu i silnu,
vozio hiljadu milja,
k'o onaj ružni Francuz u prelepom filmu...

Vukle me šine pod točak mašine,
al' ona me spasila.
Sve je druge ugasila.

Hej, sve to dođe na svoje.
Davno pravila znam:
samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva,
uvek me rasturi siva.

Jednom je prošla kraj mene,
sa tipom kog sam znao, taman da se javim.
Skrila je pogled na vreme,
al' sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi.

Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom,
i sve što već sleduje...
Neka, lutko, u redu je...

Hej, sve to dođe na svoje.
Davno pravila znam:
samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva,
uvek me rasturi siva.

Jednom su palili lišće,
sa one lipe, dim je lebdeo do neba
na kom su, nema ih više,
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan...

Ko nije drvo razumeo prvo,
pa tek onda sadio
taj nije ništa uradio...

I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.




jednostavno balasevic

a to je bilo leto neko..vozio sam nekim kotarima na kraj sveta..,nekim krajevima koje ni u ovoj pesmi ne mogu nazvati svojim..i odjednom sam primetio kako putokazi kraj puta..,kako tornjevi crkava..kako senke brda promiču u drugom pravcu..odjednom sam znao da se vraćam..ne znam kako al' znam nešto..I tek tamo u Žablju...,na starom putu za Zrenjanin..zaustavio me jedan besni brkati milicajac...
''De ćeš ti sada''-rekao je
''Idem da zaprosim jednu devojku''-odgovorio sam..
''Sad u pola četri ujutro-reče milicajac malo zbunjeno..
''Sada ili nikad''-rekoh ja
''...pa dobro''-završi milicajac...''pa dobro''-reče i devojka pod jednim mostom..nešto kasnije...svom srećom...i eto to je ta pesma....



ma,zaboravi....nije ni važno!!!!

-Nešto ću ti reći, lutko, samo, to nemoj pričati nikom. Ne moraš više čekati da se kazaljke sklope. Znam jednog dripca koji misli na tebe i kad su kazaljke potpuno raštrkane...



Jednostavno Balašević

Svetom smo se rasipali ko djerdani
nosili nas nebom cilimi
da li su to stvarno bili bolji dani
ili smo to bolji bili mi
nekad smo se bratimili po pogledu
sluteci da isto sanjamo
i Bogu je prosto bilo
krstimo se ili klanjamo...
Postoji plan da je andjeli ukradu,
il’ bar na cas da je vrate medju njih,
jer nekad nebo pravi veliku baladu
i traži rimu za glavni stih.
Na grad juriša nežna bela legija,
januar prostire svoj prefinjeni sag,
u tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja,
da zima priceka njen trag.
Ne vrede price koje znam,
laže za oci pospane,
izmišljam bajku cudnu naopaku
uspavanku,
da od nje budna ostane.
Postoji put koji namernike bira,
tajnovit drum uvek najboljima sklon,
jer nekad nebo samo crne dirke svira
i traži notu za taj ton. . . ♥

S obzirom na njegovu specifičnu pojavu na bivšeim jugoslavenskim prostorima zanimljivo je pročitati što o ratnim sukobima na prostorima bivše Jugoslavije kaže Balašević: "Ja sam čovjek koji može primiti mnogo ljubavi, ali lako osjetim i negativnu energiju. Devedesetih godina na nekim koncertima, iako su prošli posve korektno, nije bilo one kemije, čarolije izmedu mene i publike koju sam ranije uvijek osjetio. Znao sam da nešto nije u redu. Uplašio sam se da bi to moglo loše završiti. Zategnutost je bivala sve očitija, dok jednom u nekom gradu, u podne, pod suncem, uz plavu boju mora, nisam čuo kako meni i mojim muzičarima netko psuje srpsku majku. Jedino što sam znao, da rat nisu započeli moji prijatelji, znanci koje sam sretao putujući po prostorima bivše države, već neki drugi, zbog viših ciljeva, a ja nemam prava govoriti o tome. Kad su počele sve one gužve, poklici, barikade, pokušao sam ostati miran. Znao sam, da su na barikadama uvijek najbrži, nikad najmudriji. Adrenalin u krvi vodio je ljude u ishitrene postupke. Želio sam postupiti ispravno, a to nije bilo lako. Odlučio sam sudjelovati u svemu tome tako što - neću sudjelovati. Karijera mi je potpuno prekinuta. Zato što sam imenom i prezimenom govorio protiv nekih srpskih političara, uslijedili su noćni pozivi, lupanje po prozoru, bušenje guma na automobilu... No, moja obitelj je odlučila da ćemo sve to zajedno izdržati i podržala me u svim mojim postupcima. Pozvali su me u vojsku. Otišao sam odvjetniku i upitao ga, moram li ja ići u tu vojsku i što ako se ne odazovem pozivu. Objasnio mi je da mogu imati velikih problema, završiti u zatvoru. Nisam dugo dvojio - radije u zatvor nego u vojsku. Najviše sam se brinuo za moje cure: hoće li izdržati taj pritisak koji je katkad bio nesnošljiv. Srećom, klinci su u školi bili iznad svega toga, pametniji od svojih roditelja. Jelena i Jovana nikad nisu doživjele bilo kakvu neugodnost u školi. No nakon dvije godine embarga na moju malenkost, bili smo gotovo na rubu egzistencije. Nisam mogao raditi, TV i radijske postaje zatvorile su mi vrata, osim kad su me željeli blatiti. Sve što sam snimao u bivšoj Jugoslaviji, bilo je za Jugoton i sarajevski Diskoton. Ipak znao sam da je to nešto što mora proći i da treba izdržati. Sad nakon svega, prilaze mi ljudi i kažu imao si pravo, a ja uopće nisam želio imati pravo, želio sam da ne dođe do rata i svega zla koji on donosi."



IZBJEGLICE IZ BESMISLA

250157