>

# BALAŠEVIĆ - SIMPLY THE BEST #

ali opet, ja sam neko ko ceo svoj svet vidi u tebi...



21.11.2013.

!!





Poslije ovakvog videa, ne znam sta da kazem. Jedino sto mogu da uradim je ovo.
Molim i sve ostale bloggere, sve ljude koje imaju facebook, twitter ili bilo koju drugu mrezu da objave ovaj video.




KALENDAR

<< 11/2013 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930


LOGO BLOGA

# BALAŠEVIĆ - SIMPLY THE BEST #


MOJI PRIJATELJI

Gracias a la Vida
Jedinstvena Bosna i Hercegovina
VRAŽIĆANI CIJELOG SVIJETA
RODNA GRUDA
Nikad ne reci dvaput
IN MEMORIAM DENIS GARAGIC
Story about love.
Miholjsko ljeto.
Osećanja. O. Sećanja.
Dok dani umorno se nižu...
Titomanija
Fildžan viška
Leteci Holandjanin
I Love To Be Hugged
Panta Rei
Alter Ego
Koraci do sna!!
shizika
Samo računi redovno stižu...
another one bites the dust
HajdukInfo
Svetica u pokušaju!
AlMiracle
_
Citati.
Mjesecinom Obasjana
DRAGI B(l)ože...
.
Prohujalo s vihorom
SAMO ZA TVOJE OČI
Malo šta je još po starom !
♥samo najbolji umiru mladi♥
naposletku
-
ZA ONE KOJI RAZMIŠLJAJU
U ime Vremena koje smo nepovratno izgubili
opijen tobom
Today. Tomorrow. Forever. ♥
BLOG ZA PAMETNE i one koji ce to tek postati :)
i čekao bih samo nju, ni jednu drugu...
dijetenoci
Kud nisam guzonjin sin
ubila nas ljubav.
Midnight Rose
Razmišljanje o sreći, posao je za nesretne.
Kao talas...
Dnevnik jedne tinejdžerke.
Rembrandt.
Blog o sanjaru...
Postoje u meni neke Stvari neprevodive u riječi..
više...


http://svesmomoglimi.blogger.ba/




http://svesmomoglimi.blogger.ba/

Jednom

Jednom su sadili lipu,
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan.
Bio sam nov u tom stripu,
komšijin mali kog su pustili da gleda.

Stari Nestorov, potpalivši korov,
tad reče mi: "Ti si mlad...
Ti ćeš dospeti za taj hlad..."

Jednom sam voleo zbilja,
mislim na ljubav pravu, šašavu i silnu,
vozio hiljadu milja,
k'o onaj ružni Francuz u prelepom filmu...

Vukle me šine pod točak mašine,
al' ona me spasila.
Sve je druge ugasila.

Hej, sve to dođe na svoje.
Davno pravila znam:
samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva,
uvek me rasturi siva.

Jednom je prošla kraj mene,
sa tipom kog sam znao, taman da se javim.
Skrila je pogled na vreme,
al' sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi.

Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom,
i sve što već sleduje...
Neka, lutko, u redu je...

Hej, sve to dođe na svoje.
Davno pravila znam:
samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva,
uvek me rasturi siva.

Jednom su palili lišće,
sa one lipe, dim je lebdeo do neba
na kom su, nema ih više,
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan...

Ko nije drvo razumeo prvo,
pa tek onda sadio
taj nije ništa uradio...

I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.




jednostavno balasevic

a to je bilo leto neko..vozio sam nekim kotarima na kraj sveta..,nekim krajevima koje ni u ovoj pesmi ne mogu nazvati svojim..i odjednom sam primetio kako putokazi kraj puta..,kako tornjevi crkava..kako senke brda promiču u drugom pravcu..odjednom sam znao da se vraćam..ne znam kako al' znam nešto..I tek tamo u Žablju...,na starom putu za Zrenjanin..zaustavio me jedan besni brkati milicajac...
''De ćeš ti sada''-rekao je
''Idem da zaprosim jednu devojku''-odgovorio sam..
''Sad u pola četri ujutro-reče milicajac malo zbunjeno..
''Sada ili nikad''-rekoh ja
''...pa dobro''-završi milicajac...''pa dobro''-reče i devojka pod jednim mostom..nešto kasnije...svom srećom...i eto to je ta pesma....



ma,zaboravi....nije ni važno!!!!

-Nešto ću ti reći, lutko, samo, to nemoj pričati nikom. Ne moraš više čekati da se kazaljke sklope. Znam jednog dripca koji misli na tebe i kad su kazaljke potpuno raštrkane...



Jednostavno Balašević

Svetom smo se rasipali ko djerdani
nosili nas nebom cilimi
da li su to stvarno bili bolji dani
ili smo to bolji bili mi
nekad smo se bratimili po pogledu
sluteci da isto sanjamo
i Bogu je prosto bilo
krstimo se ili klanjamo...
Postoji plan da je andjeli ukradu,
il’ bar na cas da je vrate medju njih,
jer nekad nebo pravi veliku baladu
i traži rimu za glavni stih.
Na grad juriša nežna bela legija,
januar prostire svoj prefinjeni sag,
u tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja,
da zima priceka njen trag.
Ne vrede price koje znam,
laže za oci pospane,
izmišljam bajku cudnu naopaku
uspavanku,
da od nje budna ostane.
Postoji put koji namernike bira,
tajnovit drum uvek najboljima sklon,
jer nekad nebo samo crne dirke svira
i traži notu za taj ton. . . ♥

S obzirom na njegovu specifičnu pojavu na bivšeim jugoslavenskim prostorima zanimljivo je pročitati što o ratnim sukobima na prostorima bivše Jugoslavije kaže Balašević: "Ja sam čovjek koji može primiti mnogo ljubavi, ali lako osjetim i negativnu energiju. Devedesetih godina na nekim koncertima, iako su prošli posve korektno, nije bilo one kemije, čarolije izmedu mene i publike koju sam ranije uvijek osjetio. Znao sam da nešto nije u redu. Uplašio sam se da bi to moglo loše završiti. Zategnutost je bivala sve očitija, dok jednom u nekom gradu, u podne, pod suncem, uz plavu boju mora, nisam čuo kako meni i mojim muzičarima netko psuje srpsku majku. Jedino što sam znao, da rat nisu započeli moji prijatelji, znanci koje sam sretao putujući po prostorima bivše države, već neki drugi, zbog viših ciljeva, a ja nemam prava govoriti o tome. Kad su počele sve one gužve, poklici, barikade, pokušao sam ostati miran. Znao sam, da su na barikadama uvijek najbrži, nikad najmudriji. Adrenalin u krvi vodio je ljude u ishitrene postupke. Želio sam postupiti ispravno, a to nije bilo lako. Odlučio sam sudjelovati u svemu tome tako što - neću sudjelovati. Karijera mi je potpuno prekinuta. Zato što sam imenom i prezimenom govorio protiv nekih srpskih političara, uslijedili su noćni pozivi, lupanje po prozoru, bušenje guma na automobilu... No, moja obitelj je odlučila da ćemo sve to zajedno izdržati i podržala me u svim mojim postupcima. Pozvali su me u vojsku. Otišao sam odvjetniku i upitao ga, moram li ja ići u tu vojsku i što ako se ne odazovem pozivu. Objasnio mi je da mogu imati velikih problema, završiti u zatvoru. Nisam dugo dvojio - radije u zatvor nego u vojsku. Najviše sam se brinuo za moje cure: hoće li izdržati taj pritisak koji je katkad bio nesnošljiv. Srećom, klinci su u školi bili iznad svega toga, pametniji od svojih roditelja. Jelena i Jovana nikad nisu doživjele bilo kakvu neugodnost u školi. No nakon dvije godine embarga na moju malenkost, bili smo gotovo na rubu egzistencije. Nisam mogao raditi, TV i radijske postaje zatvorile su mi vrata, osim kad su me željeli blatiti. Sve što sam snimao u bivšoj Jugoslaviji, bilo je za Jugoton i sarajevski Diskoton. Ipak znao sam da je to nešto što mora proći i da treba izdržati. Sad nakon svega, prilaze mi ljudi i kažu imao si pravo, a ja uopće nisam želio imati pravo, želio sam da ne dođe do rata i svega zla koji on donosi."



IZBJEGLICE IZ BESMISLA

268100