>

# BALAŠEVIĆ - SIMPLY THE BEST #

ali opet, ja sam neko ko ceo svoj svet vidi u tebi...



01.07.2013.

Odbrojavanje!

http://jojofeelings.files.wordpress.com/2012/02/no-4.png

26.06.2013.

Ponekad jos, suza razmaze tintu, i k'o domina, padne zid u lavirintu, tako prosto... PONEKAD JOS STIGNEMO DO NAS

http://i.ytimg.com/vi/SeVeMYA24Co/0.jpg

26.06.2013.

Ne pozeli nista tudje, svi smrtni gresi su u tom grehu!

Varljivo brdo je život...i verući se Uz i silazeći Niz, patimo za predelima s one strane vrha, a vrh je senka, tren, senka trena...
Vrh je najveća prevara u čitavoj priči.
Čim ga dotaknemo on potone tromo, kao lubenica na vodi, i već sledećeg trenutka izroni nam za leđima, obeshrabrujuće uzvodno,plutajući kao velika crna bova koja iz nekih zvezdanih razloga obeležava to razvođe vremena koje nam je dato, vremena koje nam je udeljeno...
Danas još uveliko iščekuješ, a već sutra ti ostaje de se sećaš,
i tek na kraju ukapiraš da su sve prave stvari uvek s one strane brda...


24.06.2013.

Bolje nije moglo!

Najbolje godine ovog zivota mog, sjajne i rdjave

Samo su kliznule k'o sila dunava pod senkom tvrdjave.

Godine lavova, vina i makova prosle su lagano,

K'o carski porucnik, mlad i uobrazen, sa svojom draganom.

Al' marim ja, to su samo kapi vremena

Prosute k'o saka semena po sirokoj njivi gospodnjoj.

O, marim ja, gde su sada davni nemiri,

Razigrani beli leptiri,

Dani zvezda poklonjeni njoj, zauvek..

24.06.2013.

Al' neću se stideti što Boga neću videt....



Vukovar - Simbol pobede, kažu jedni. Simbol otpora, kažu drugi. Meni se to učinilo kao simbol tragedije. Očaja. Sramote. Meni se to učinilo kao ožiljak na dobroćudnom licu ravnice. Kao silovanje civilizacije. Poniženje dobrog dela stvari u koje verujem..

24.06.2013.

U jutra besana još dođe nezvana i kao provlanik mi pretura po mislima i pesmama. Al’ to je sve što mi može… -

21.06.2013.

Neprocjenjivo. Za sve ostalo tu je...

Karte su tu, spremne.

13.06.2013.

Ljudi ostaju...




„Vidiš, Sarajevo je srednjeg roda... Kao dete... Zaigrano... Prostodušno... Naivno... Beograd je, recimo, Taj Beograd... Muškarčina... Švaca i galamdžija u raspasanoj beloj košulji, na hoklici pred prepadnutim svircima... i Zagreb je Gospon Zagreb... Koketni gebelovski brčići, prefrigani šmek preko jutarnje štampe... Najveću larmu podigne kad zvecne kašičicom o rub porculanske šoljice... Pa Gospođ...a Ljubljana... Snežna Kraljica... Uobražena, elegantna, racionalna... Koja je tako hladno napustila taj brak iz računa čim je shvatila da računa više nema... A Sarajevo... Lakoverno, detinjasto... Zato ono prvo i pruža ruke...“

 

Meni jedan od najdrazih citata... Kazu da Sarajevo nije ono sto je bilo, ali i dalje ima ono nesto sto se tesko moze objasniti. Lako je iz daljine govoriti da nije kao sto je bilo. Nismo ni mi sto smo bili. Promijenili smo se. Ili bolje receno promijenili su Nas. Promijenilo nas je vrijeme, neki dogadjaji... Ne moze osoba uvijek ostati ista. Ali, ono glavno ostaje. Ostaje dobrota, osmijeh... Ostaje ono po cemu ce nas ljudi prepoznati i poslije 20 godina. To se tesko moze promijeniti!

12.06.2013.

"Mostar je za mene uvijek bila važna varoš, iako sam retko tu dolazio. Znao sam koliko lepih stvari dolazi sa te strane."

Mostarci su sa oduševljenjem dočekali vijest da Đorđe Balašević dolazi u Mostar. Nakon velikog koncerta u Beogradu na Kalemegdanu, Balašević sa svojom mornaricom nastavlja putovanje. 

Balašević je već ranije za Studio 88 rekao kako ima želju doći u naš grad, ali do sada je, na žalost, bio samo jednom.

"Na žalost, u Mostaru sam bio jednom za sve ove godine. Nekako, nije to bilo na menadžerskim putevima. Mostar je dugo bio bez hale, pa su se desile sve one stvari kad sam u Mostar morao doći sa putovnicom, alias pasošem. Mostar je za mene uvijek bila važna varoš, iako sam retko tu dolazio. Znao sam koliko lepih stvari dolazi sa te strane." 

Đorđe Balašević uplovit će sa svojom Panonskom mornaricom u Mostar 5. 07., a koncert će biti održan na stadionu Pod Bijelim brijegom. 

"Koncert pod nazivom 'Osmeh se vratio u Mostar', počinje u 21 sat, a narednih dana će biti poznato na koji način će biti moguće kupiti ulaznice za veliki spektakl u Mostaru", priopćeno je iz Croatia studija. 

Nadajmo se samo da će se ovaj put koncert zaista održati zbog svih vjernih fanova ovog umjetnika. 

11.06.2013.

Razglednica?

Ima li mozda neko iz NS ili BGD-a ko bi mi poslao razglednicu?
Naravno, i ja saljem svim zainteresovanim...
Ako ima, ostavi mail u komentaru.
Hvala unaprijed.


Noviji postovi | Stariji postovi




KALENDAR

<< 02/2014 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
232425262728


LOGO BLOGA

# BALAŠEVIĆ - SIMPLY THE BEST #


MOJI PRIJATELJI

Jedinstvena Bosna i Hercegovina
VRAŽIĆANI CIJELOG SVIJETA
RODNA GRUDA
Miholjsko ljeto.
Gracias a la Vida
Osećanja. O. Sećanja.
Leteci Holandjanin
IN MEMORIAM DENIS GARAGIC
Fildžan viška
Mjesecinom Obasjana
Nikad ne reci dvaput
Story about love.
Dok dani umorno se nižu...
Titomanija
I Love To Be Hugged
Panta Rei
Alter Ego
Koraci do sna!!
shizika
Samo računi redovno stižu...
another one bites the dust
HajdukInfo
Svetica u pokušaju!
Trag u beskraju
_
Citati.
DRAGI B(l)ože...
.
Prohujalo s vihorom
SAMO ZA TVOJE OČI
Malo šta je još po starom !
♥samo najbolji umiru mladi♥
naposletku
-
ZA ONE KOJI RAZMIŠLJAJU
U ime Vremena koje smo nepovratno izgubili
opijen tobom
Today. Tomorrow. Forever. ♥
BLOG ZA PAMETNE i one koji ce to tek postati :)
i čekao bih samo nju, ni jednu drugu...
dijetenoci
Kud nisam guzonjin sin
ubila nas ljubav.
Midnight Rose
Razmišljanje o sreći, posao je za nesretne.
Kao talas...
Dnevnik jedne tinejdžerke.
Rembrandt.
Blog o sanjaru...
Postoje u meni neke Stvari neprevodive u riječi..
više...


http://svesmomoglimi.blogger.ba/




http://svesmomoglimi.blogger.ba/

Jednom

Jednom su sadili lipu,
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan.
Bio sam nov u tom stripu,
komšijin mali kog su pustili da gleda.

Stari Nestorov, potpalivši korov,
tad reče mi: "Ti si mlad...
Ti ćeš dospeti za taj hlad..."

Jednom sam voleo zbilja,
mislim na ljubav pravu, šašavu i silnu,
vozio hiljadu milja,
k'o onaj ružni Francuz u prelepom filmu...

Vukle me šine pod točak mašine,
al' ona me spasila.
Sve je druge ugasila.

Hej, sve to dođe na svoje.
Davno pravila znam:
samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva,
uvek me rasturi siva.

Jednom je prošla kraj mene,
sa tipom kog sam znao, taman da se javim.
Skrila je pogled na vreme,
al' sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi.

Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom,
i sve što već sleduje...
Neka, lutko, u redu je...

Hej, sve to dođe na svoje.
Davno pravila znam:
samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva,
uvek me rasturi siva.

Jednom su palili lišće,
sa one lipe, dim je lebdeo do neba
na kom su, nema ih više,
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan...

Ko nije drvo razumeo prvo,
pa tek onda sadio
taj nije ništa uradio...

I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.




jednostavno balasevic

a to je bilo leto neko..vozio sam nekim kotarima na kraj sveta..,nekim krajevima koje ni u ovoj pesmi ne mogu nazvati svojim..i odjednom sam primetio kako putokazi kraj puta..,kako tornjevi crkava..kako senke brda promiču u drugom pravcu..odjednom sam znao da se vraćam..ne znam kako al' znam nešto..I tek tamo u Žablju...,na starom putu za Zrenjanin..zaustavio me jedan besni brkati milicajac...
''De ćeš ti sada''-rekao je
''Idem da zaprosim jednu devojku''-odgovorio sam..
''Sad u pola četri ujutro-reče milicajac malo zbunjeno..
''Sada ili nikad''-rekoh ja
''...pa dobro''-završi milicajac...''pa dobro''-reče i devojka pod jednim mostom..nešto kasnije...svom srećom...i eto to je ta pesma....



ma,zaboravi....nije ni važno!!!!

-Nešto ću ti reći, lutko, samo, to nemoj pričati nikom. Ne moraš više čekati da se kazaljke sklope. Znam jednog dripca koji misli na tebe i kad su kazaljke potpuno raštrkane...



Jednostavno Balašević

Svetom smo se rasipali ko djerdani
nosili nas nebom cilimi
da li su to stvarno bili bolji dani
ili smo to bolji bili mi
nekad smo se bratimili po pogledu
sluteci da isto sanjamo
i Bogu je prosto bilo
krstimo se ili klanjamo...
Postoji plan da je andjeli ukradu,
il’ bar na cas da je vrate medju njih,
jer nekad nebo pravi veliku baladu
i traži rimu za glavni stih.
Na grad juriša nežna bela legija,
januar prostire svoj prefinjeni sag,
u tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja,
da zima priceka njen trag.
Ne vrede price koje znam,
laže za oci pospane,
izmišljam bajku cudnu naopaku
uspavanku,
da od nje budna ostane.
Postoji put koji namernike bira,
tajnovit drum uvek najboljima sklon,
jer nekad nebo samo crne dirke svira
i traži notu za taj ton. . . ♥

S obzirom na njegovu specifičnu pojavu na bivšeim jugoslavenskim prostorima zanimljivo je pročitati što o ratnim sukobima na prostorima bivše Jugoslavije kaže Balašević: "Ja sam čovjek koji može primiti mnogo ljubavi, ali lako osjetim i negativnu energiju. Devedesetih godina na nekim koncertima, iako su prošli posve korektno, nije bilo one kemije, čarolije izmedu mene i publike koju sam ranije uvijek osjetio. Znao sam da nešto nije u redu. Uplašio sam se da bi to moglo loše završiti. Zategnutost je bivala sve očitija, dok jednom u nekom gradu, u podne, pod suncem, uz plavu boju mora, nisam čuo kako meni i mojim muzičarima netko psuje srpsku majku. Jedino što sam znao, da rat nisu započeli moji prijatelji, znanci koje sam sretao putujući po prostorima bivše države, već neki drugi, zbog viših ciljeva, a ja nemam prava govoriti o tome. Kad su počele sve one gužve, poklici, barikade, pokušao sam ostati miran. Znao sam, da su na barikadama uvijek najbrži, nikad najmudriji. Adrenalin u krvi vodio je ljude u ishitrene postupke. Želio sam postupiti ispravno, a to nije bilo lako. Odlučio sam sudjelovati u svemu tome tako što - neću sudjelovati. Karijera mi je potpuno prekinuta. Zato što sam imenom i prezimenom govorio protiv nekih srpskih političara, uslijedili su noćni pozivi, lupanje po prozoru, bušenje guma na automobilu... No, moja obitelj je odlučila da ćemo sve to zajedno izdržati i podržala me u svim mojim postupcima. Pozvali su me u vojsku. Otišao sam odvjetniku i upitao ga, moram li ja ići u tu vojsku i što ako se ne odazovem pozivu. Objasnio mi je da mogu imati velikih problema, završiti u zatvoru. Nisam dugo dvojio - radije u zatvor nego u vojsku. Najviše sam se brinuo za moje cure: hoće li izdržati taj pritisak koji je katkad bio nesnošljiv. Srećom, klinci su u školi bili iznad svega toga, pametniji od svojih roditelja. Jelena i Jovana nikad nisu doživjele bilo kakvu neugodnost u školi. No nakon dvije godine embarga na moju malenkost, bili smo gotovo na rubu egzistencije. Nisam mogao raditi, TV i radijske postaje zatvorile su mi vrata, osim kad su me željeli blatiti. Sve što sam snimao u bivšoj Jugoslaviji, bilo je za Jugoton i sarajevski Diskoton. Ipak znao sam da je to nešto što mora proći i da treba izdržati. Sad nakon svega, prilaze mi ljudi i kažu imao si pravo, a ja uopće nisam želio imati pravo, želio sam da ne dođe do rata i svega zla koji on donosi."



IZBJEGLICE IZ BESMISLA

270327